(Read interview in english)

Interview with Aleksandra Vujovic and Ivona Jerkovic

Aleksandra Vujović i Ivona Jerković, dve mlade košarkašice uspešno grade karijere u inostranstvu.

Aleksandra, bivša igračica Vojvodine, nastupa u Italiji, jednoj od najjačih evropskih liga, a svojim igrama se izborila i za dres reprezentacije, sa kojom će učestvovati na Evropskom prvenstvu u Turskoj.

Ivona je sa 20 godina odlučila da napusti Crvenu zvezdu i oproba se u Turskoj, gde uspešno igra za Fenerbahče.

Sa Aleksandrom i Ivonom smo razgovarali o planovima vezanim sa košarku, ali i o njihovim pogledima na život mladog sportiste u inostranstvu, uslovima u kojima rade i žive u Italiji, odnosno Turskoj.

Za pocetak nam recite kako ste karijeru nastavili u inostranstvu?

Ivona: - U decembru 2004.godine na arbirtaznoj komisiji KSSCG dobila sam status slobodnog igraca zbog neispunjenih materijalnih obaveza bivseg kluba KK Crvena Zvezda. Krajem istog meseca dobila sam poziv iz Turske od kosarkaskog kluba Fenerbahce da pocetkom januara 2005. dodjem na probu. Posle konsultacija sa roditeljima odlucila sam da odem u Istanbul. Tamo sam boravila 8 dana, tom prilikom sam upoznala sistem rada, organizaciju kluba, igracice i na obostano zadovoljstvo sklopili smo ugovor.

Aleksandra:- Najpre sam sklopila saradnju sa menadzerom Veskom Draskicevicem, a potom sam u dogovoru sa njim odlucila da potrazim klub van nase zemlje.Uspesno smo odradili taj deo posla i nasla sam se u İtaliji…

Koji su razlozi sto ste karijeru nastavili van granica Srbije i Crne Gore?

Ivona: - Razloga ima vise, izmedju ostalih, teska materijalna situacija u drzavi koja se odrazava i na sport uslovila je da sve kvalitetne igracice karijeru nastavljaju u inostranstvu. Liga postaje sve slabija i slabija I tu nema uslova za napredak. Smartam da cu u velikom klubu kakav je Fenerbahce, cija je organizacija vrhunska, napredovati i ostvariti svoje ambicije u kosarci.

Aleksandra: - Pre svega htela sam da vidim kako sve to funkcionise u inostranstvu,da vidim da li sam spremna i sposobna za neke vece izazove i u poslovnom i u privatnom smislu,a onda i pokusam da napravim profesionalnu kosarkarsku karijeru malo ozbiljnijom nego sto je to bilo moguce napraviti kod nas u Srbiji i Crnoj Gori.

Kakav vam je osecaj bio kada ste potpisali ugovor ?

Ivona: - Bila sam zadovoljna sto sam potpisala za takav klub u kome sam po prvi put igrala sa igracicama koje igraju u WNBA , sa Koranom Longin jednom od najboljih igracica sa prostora bivse Jugoslavije i sa najboljim domacim igracicama.

Aleksandra: -Bila sam presrecna a i malo zbunjena, mozda malo uplasena ne znajuci sta me ceka.

Kada ste odlazili iz SiCG sa kakvim zeljama i strepnajma ste krenuli na put?

İvona: - Obzirom da imam 20 godina i da prvi put nastupam za inostrani klub, bilo je malo strepnji kako cu biti primljena u klubu. Zelja mi je da se dokazem u Fenerbahceu, da radom napredujem i da ucim od mnogo iskusnijih igracica.

Aleksandra: - Sa zeljom da se sto lakse i bolje uklopim u novu sredinu,naviknem na nove ljude i pokazem da mogu da odgovorim zahtevima koji se od mene budu trazili u timu.

O cemu ste razmisljali kada ste se probudili prvo jutro i kada ste postali svesni da cete jednu sezonu provesti u drugoj zemlji?

İvona: - Razmisljala sam da moram da radim kako bih izborila mesto u novom klubu i opravdala poverenje koje mi je rukovodstvo dalo.

Aleksandra: - Iskreno,pozelela sam da se u istom momentu stvorim tamo i odmah vidim gde cu biti i sa kim saradjivati.

Kako ste primljeni u novim sredinama s obzirom da dolazite iz SCG ,da li je bilo nekih problema i neverice prema vama u novoj sredini ?

Ivona: - U novoj sredini primljena sam izvanredno. Svi od uprave, strucnog staba, igracica su se trudili da se sto ugodnije osecam u njihovoj sredini.

Aleksandra: - Ne znam zasto bi bilo nekih problema jer dolazim iz SCG. Nas sport je na visokom nivou,nasi sportisti uglavnom proslavljeni i obozavani gde god da se nalaze bez obzira sto je nasa zemlja na tako reci losem glasu zbog politicke situacije.

Koliko je nas mentalitet drugaciji od mentaliteta ljudi u zemljama za cije klubove sada nastupate?

Ivona: - Razlike u mentalitetu postoje. Zemlja iz koje dolazim bila je u zadnjih 15-ak godina izlozena velikim teskocama, sankcijama, bombardovanjima, sto je uslovilo tezak zivot, a i promenu u psihologiji ljudi. Doslo je do odredjene krize morala, sklonosti ka improvizacijama, sto sam i ja, baveci se sportom, posebno iskusila. Kad sam dosla u Istanbul, primetila sam da je Turska zemlja u usponu, kako privrednom, tako i u sportskom pogledu. Moram reci da sam bila iznenadjena vrhunskom organizacijom samog kluba u kojem igram, uvazavanjem i postovanjem prema ljudima koji dolaze sa strane. A posebno sam impresionirana iskrenoscu i ozbiljnoscu kojom ljudi prilaze poslu kojim se bave. Narod je uopste raspolozeniji, veseliji...

Aleksandra: - Koliko sam ja uspela da primetim, iako nisam predugo u inostranstvu, jako se razlikujemo…U nekom smislu pozitivno jer smo pobednici, imamo karakter kakav se u sportu trazi, opet naravno ne svi, agresivniji, nervozniji, dok s druge strane opet ne znamo da iskontrolisemo te emocije pa su cesto i pogubne, ovde uporedjujem vise sebe,ha ha ha….U inostranstvu se sport vise smatra nekom vrstom zabave, uzivanja sto se kod nas ne moze ni ocekivati zbog samog zivotnog standarda, koji je na nizem nivou…

Da li vam nedostaje nasa hrana i sta volite od jela u zemljama u kojima igrate.

Ivona: - Sto se tice hrane tu nemam nikakvih problema, jer je toliko raznovrsna da zadovoljava svaciji ukus. Ako bas hocu nesto posebno, domace, to obicno spremim sama, ali kazem, izbor je veliki i problema nema. Od omiljenih turskih specijaliteta mogu da izdvojim pide, kebap, sutlac, kadaif…

Aleksandra: - Sigurno da mi nedostaje, ali s obzirom da ne biram bas mnogo uglavnom po tom pitanju sam zadovoljna…Veliki sam gurman,a volim i italijansku hranu tipa razne vrsta pasti,pizza …

Kako provodite slobodno vreme ?

Ivona: - Slobodno vreme provodim odmarajuci se, citam knjige, ucim turski, preko interneta i satelitskog programa pratim sta se desava u sportu i uopste u zemlji iz koje sam dosla. Cesto setam i upoznajem Istanbul, najlepsi i najveci grad sa mnogo istorijskih spomenika. Treba dosta vremana da se sve vidi i upozna.

Aleksandra: -U toku takmicarskog perioda uglavnom ne izlazim puno. Kod kuce gledam neki dobar film ili citam zanimljivu knjigu, slusam muziku …

Nocni zivot...i napravite paralelu sa provodom u Srbiji i Crnoj Gori?

Ivona: - Sto se tice nocnog zivota mogu vam reci da za to nisam imala vremena, jer posle vecernjih treninga i utakmica vise mi je odgovarao kucni mir i odmor uz muziku i citanje, spremajuci se za jutarnje treninge. Bilo je slucajeva kad sam slobodna i tada sam se sa vidjala sa prijateljima , ali to nikad nije bilo do kasno u noc, tako da neke paralele sa nocnim zivotom u nasoj zemlji i Turskoj ne mogu donositi.

Aleksandra: - Upravo sam rekla da jako malo izlazim, ali eto i za to malo puta mogla sam da primetim da je izlazak,provod,nocni zivot u neku ruku i slican nasem. Nema naravno narodnja (ha,ha ha), ali ostalo je isto, pijanke, igra, druzenje…

Posle iskustva koje imate da li je u odnosu na nas (Srbiju i Crnu Goru ) zapad ''zapad '' i istok '' istok'' i da li ste zadovoljni zemljama i nacinom zivota u njima?

Ivona: - Zadovoljna sam nacinom zivota, brzo sam se adaptirala i navikla. Mada mi koji se bavimo sportom dosta vremena provodimo na treninzima, putovanjima, utakmicama, ipak uz dobro isplaniran raspored slobodnog vremena moze da se vidi i upozna nacin zivota koji je karakteristican za ovo podneblje. Ljudi uglavnom imaju predrasude o Turskoj i “istoku” uopste, ali onaj ko ima priliku da vidi kakav je ustvari nacin zivota ovde, prijatno se iznenadi jer je ovo izuzetno razvijeno i napredno podrucje.

Aleksandra: - Ne razumem bas najbolje pitanje zapad zapad istok istok,a licno jesam zadovoljna nacinom zivota, pristupom poslu u smislu mnogo rastereceniji, odgovorniji, smireniji, zatim ljudi znaju da uzivaju u svakom slobodnom trenutku, ali eto opet se vracamo na to da je takav nacin zivota njima i moguc. Mi bas i nemamo mnogo mogucnosti i prostora za uzivanje…

Mnogo nasih mladih ljudi misle da je na zapadu sve savrseno i da je istok nesto sto je mnogo iza nas ,da li je to bas tako ?

Ivona: - Mislim da nije bas tako. Po mom iskustvu, igrajuci u Turskoj, vidim da se Turska kao zemlja neverovatno brzo razvija. Pogledajte samo turizam, a o sportu da i ne govorim. Sto se zenske kosarke tice, ona je u velikoj ekspanziji. Puno se ulaze, dovode se najbolje igracice iz Amerike i Evrope, animiraju se domace devojcice da se bave kosarkom sto je dalo vrlo dobre rezultate. Vidite samo Rusiju, koja je postala prava meka za sportiste. Tako da smatram cak suprotno, a to je da je istok daleko ispred, a ne iza nas.

Aleksandra: - Pa zavisi,u inostranstvu niko ne sedi i ne ceka da mu se stvori sve samo od sebe, pa ako si spreman na rad mozes da uspes i priustis sebi mnoga uzivanja. Mozda u inostrnsvu ima malo vise mogucnosti za tako nesto nego sto je to slucaj u nasoj zemlji, ali opet ti si taj od koga sve zavisi,ne pada nista sa neba.

Neka preporuka sportistkinjama koje razmisljaju o eventualnom odlasku u inostranstvo ?

Ivona: - Sportistkinjama koje odlaze u inostranstvo, a posebno kosarkasicama preporucujem da se vise orijentisu prema istoku, jer ce imati izvanredne uslove za rad i zivot, bice dobro placene i uvazavace ih kao sportiste i kao ljude. Sto je za nase uslove nezamislivo, ja sam sve to dozivela u Istanbulu i uopste u Turskoj. Utakmice zenske lige se prenose na televiziji. Igracice gostuju uzivo na TV-u. Sredstva informisanja ogroman prostor posvecuju zenskoj kosarci. Utakmicama prisustvuje po nekoliko hiljada ljudi. Navijanje je freneticno od prvog do zadnjeg minuta. Navijaci te prepoznaju, presrecu na ulici, traze autograme. Prosto neshvatljivo za nase podneblje gde se posle odigranog kola cak ni rezultati ne objavljuju ni na jednoj televiziji, cak ni na iskljucivo sportskim kanalima.

Aleksandra: - Razmazenost,emocije,uzivanje i nerad ostavite kod kuce i ponesite debele zivce i dobru volju.

A sada malo o planovima vezano za kosarku ?

Ivona: - Plan mi je da se radom usavrsavam i da postignem sto bolji uspeh u sportu kojim se bavim i naravno da se nadjem u nasoj reprezentativnoj selekciji.

Aleksandra: - Planiram da igram kosarku jos dugo, ako Bog da zdravlja,da nastavim karijeru u inostranstvu, za sada toliko.

Da li imate zelju da se oprobate u WNBA i posto igrate sa mnogo igracica koje igraju u toj ligi da li mislite da imate kvalitet da se uspesno oprobate mozda jednog dana i u Americi ?

Ivona: - Kao i svaki igrac imam zelju da jednog dana zaigram i u WNBA ligi. U Turskoj ligi igram protiv mnogo igracica iz WNBA i vidim da se vec u ovim godinama (20) mogu nositi sa njima sto mi daje nadu da cu se uz dobar rad, jednoga dana i sama oprobati i naci u WNBA.

Aleksandra: - Ne smatram da sam igracki jos sazrela za tu ligu. Ako budem imala priliku mozda bih i otisla,zasto da ne…Opet ne smatram ni da je kvalitet mnogo iznad onog koji postoji u jacim evropskim ligama,vise je neka atraktivnost u pitanju nego kvalitet.

Sta ce uraditi nasa zenska reprezentativna selekcija na predstojecem Evropskom prvenstvu u septembru mesecu u Turskoj?

Ivona: - Ako se selektoru odazovu sve igracice na koje racuna i koje igraju u vodecim evropskim ekipama i Americi, ako ne bude povreda i uz dobre pripreme mislim da mozemo doci do jedne od medalja, a svakako medju prvih pet. Sve ostalo bio bi neuspeh.

Aleksandra: - Nisam bas najbolji prognozer. Imamo mlad sastav, ali ko zna, videcemo.

Neki savet mladjim devojcicama koje tek trebaju da krenu vasim stopama ?

Ivona: - Mladim devojcicama koje tek trebaju krenuti mojim stopama savetujem da budu uporne, da dosta rade, da vole to sto rade i rezultat ce doci sam po sebi.

Aleksandra: - Puno upornosti i rada i naravno. Nikad ne odustajte od svojih zelja, mozda vam se jednog dana i ostvare. Sve zavisi od vas.

International Sports Management